ИСТОРИЈАТ НАШЕ ШКОЛЕ
ОШ ,,Ђура Јакшић“ у Ћуприји је наследница Прве ћупријске школе и спада у најстарије школе у Србији. Према истраживањима, прва школа у Ћуприји је отворена 1805. године. Школа је била смештена у згради некадашње кафане ,,Синђелић“.
У току 1815. године по завршетку Другог српског устанка започео је процес обнављања школа, тако да су прве ,,мале“ школе отворене у Београду, Јагодини и Ћуприји.
Школа је сељена више пута до 1890. године, када је изграђена садашња зграда. Намера је била да та иста зграда послужи и за Гимназију, али је ова отворена тек 1909. године.
За време Балканског рата 1912. године, школа је претворена у болницу, а у току I светског рата је уништена сва школска имовина: библиотека, архива, намештај, учила, столарија. Школа је почела да ради тек 8. маја 1919. године.
У школи се радило у течајевима од по 3 месеца, тако да су деца за једну годину завршавала основну школу.
Број одељења се стално увећавао, тако да је 1928. године било 12 одељења, наредне године 14 одељења, а школске 1934/35. године,17 одељења са истим бројем наставника.
За време II светског рата у згради школе је била смештена немачка војска. Настава се држала по приватним зградама. Школа поново почиње са радом школске 1944/45. године.
Школске 1953/54. године, формирана је осмогодишња школа у чији су састав ушли ученици нижих разреда гимназије и основне школе. Исте године се и при школи отвара забавиште са педесеторо деце.
У току школске 1957/58. године, школа је адаптирана. Иако је после тих радова школа располагала са 12 пространих учионица, просторијом за радионицу, физичким кабинетом и канцеларијама за наставнике и руководиоце, школски простор је био мали према броју ученика. Још четири одељења су радила у згради гимназије и основне школе. Недостајале су просторије за смештај кабинета, фискултурна сала, просторије за читаоницу и библиотеку.
Тешкоће школе у погледу школског простора су ублажене 1960/61. године добијањем сутерена новоподигнуте зграде Завода за социјално осигурање.
Фебруара 1969. године отворена је нова монтажна школска зграда са шест учионица за разредну наставу. Посебна пажња у то време посвећивана је модернизацији наставног процеса. Набављена су нова наставна средства, учила, опрема, апарати. Велики број учила (графикона, макета и разног дидактичког материјала) израдили су наставници са ученицима. У сарадњи са Графичким предузећем ,,Младост“ из Ћуприје школа је 1961. године добила штампарију. У њој је годинама штампан лист ученика ,,Наша реч“. Након три године, 1964. године, од Школе ученика у привреди добијене су просторије за фискултурну салу, столарску радионицу и фотокомору. Ђачка задруга која је формирана у то време радила је до 2000. године. Школа је имала своју економију (фарму живине, фарму свиња и петнаест кошница) у издвојеном одељењу у Иванковцу.
Данас школу чине: осморазредна матична школа у Ћуприји са двадесет четири одељења; осморазредна школа у Јовцу са осам одељења и четвороразредне школе у Иванковцу- Паљану са четири одељења; Бигреници са четири одељења ; Кованици и Остриковцу са по једним одељењем. Школа у Старом селу не ради од 2003. године, јер нема довољно ученика, тако да ученици из Старог села похађају наставу у Кованици. Током бомбардовања 1999. године, срушена је мала монтажна зграда у Ћуприји, у којој су ученици нижих разреда похађали наставу.
Тренутно школу похађа 707 ученика. Њих 584 учи у матичној школи, док је осталих 125 ученика учи у подручним одељењима. Колектив школе чине: 83 радника, од тога 41 наставник, 20 наставника разредне наставе; 2 вероучитеља; 10 помоћних радника; 2 домара; директор, педагог, психолог, библиотекар, секретар, благајник, књиговођа и шеф рачуновођства.
Матична школа располаже са 3 учионице и са још 9 опремљених кабинета (кабинет за биологију; кабинет за физику и хемију; кабинет за информатику и рачунарство (медијатека); кабинет за географију и историју; кабинет за математику; кабинет за српски језик; кабинет за стране језике; кабинет за музичку културу; кабинет за техничко и информатичко образовање и ликовну културу).
Остали простор чине: четири канцеларије; простор за продужени боравак и школска библиотека чији се књижни фонд стално увећава и у сваком тренутку омогућава ученицима да дођу до потребне лектире или литературе. Отворени школски простор обухвата школско двориште и терен за мали фудбал.
У школи раде и бројне секције (новинарска, драмска, хор и оркестар, рецитаторска, спортска...).
У току 1815. године по завршетку Другог српског устанка започео је процес обнављања школа, тако да су прве ,,мале“ школе отворене у Београду, Јагодини и Ћуприји.
Школа је сељена више пута до 1890. године, када је изграђена садашња зграда. Намера је била да та иста зграда послужи и за Гимназију, али је ова отворена тек 1909. године.
За време Балканског рата 1912. године, школа је претворена у болницу, а у току I светског рата је уништена сва школска имовина: библиотека, архива, намештај, учила, столарија. Школа је почела да ради тек 8. маја 1919. године.
У школи се радило у течајевима од по 3 месеца, тако да су деца за једну годину завршавала основну школу.
Број одељења се стално увећавао, тако да је 1928. године било 12 одељења, наредне године 14 одељења, а школске 1934/35. године,17 одељења са истим бројем наставника.
За време II светског рата у згради школе је била смештена немачка војска. Настава се држала по приватним зградама. Школа поново почиње са радом школске 1944/45. године.
Школске 1953/54. године, формирана је осмогодишња школа у чији су састав ушли ученици нижих разреда гимназије и основне школе. Исте године се и при школи отвара забавиште са педесеторо деце.
У току школске 1957/58. године, школа је адаптирана. Иако је после тих радова школа располагала са 12 пространих учионица, просторијом за радионицу, физичким кабинетом и канцеларијама за наставнике и руководиоце, школски простор је био мали према броју ученика. Још четири одељења су радила у згради гимназије и основне школе. Недостајале су просторије за смештај кабинета, фискултурна сала, просторије за читаоницу и библиотеку.
Тешкоће школе у погледу школског простора су ублажене 1960/61. године добијањем сутерена новоподигнуте зграде Завода за социјално осигурање.
Фебруара 1969. године отворена је нова монтажна школска зграда са шест учионица за разредну наставу. Посебна пажња у то време посвећивана је модернизацији наставног процеса. Набављена су нова наставна средства, учила, опрема, апарати. Велики број учила (графикона, макета и разног дидактичког материјала) израдили су наставници са ученицима. У сарадњи са Графичким предузећем ,,Младост“ из Ћуприје школа је 1961. године добила штампарију. У њој је годинама штампан лист ученика ,,Наша реч“. Након три године, 1964. године, од Школе ученика у привреди добијене су просторије за фискултурну салу, столарску радионицу и фотокомору. Ђачка задруга која је формирана у то време радила је до 2000. године. Школа је имала своју економију (фарму живине, фарму свиња и петнаест кошница) у издвојеном одељењу у Иванковцу.
Данас школу чине: осморазредна матична школа у Ћуприји са двадесет четири одељења; осморазредна школа у Јовцу са осам одељења и четвороразредне школе у Иванковцу- Паљану са четири одељења; Бигреници са четири одељења ; Кованици и Остриковцу са по једним одељењем. Школа у Старом селу не ради од 2003. године, јер нема довољно ученика, тако да ученици из Старог села похађају наставу у Кованици. Током бомбардовања 1999. године, срушена је мала монтажна зграда у Ћуприји, у којој су ученици нижих разреда похађали наставу.
Тренутно школу похађа 707 ученика. Њих 584 учи у матичној школи, док је осталих 125 ученика учи у подручним одељењима. Колектив школе чине: 83 радника, од тога 41 наставник, 20 наставника разредне наставе; 2 вероучитеља; 10 помоћних радника; 2 домара; директор, педагог, психолог, библиотекар, секретар, благајник, књиговођа и шеф рачуновођства.
Матична школа располаже са 3 учионице и са још 9 опремљених кабинета (кабинет за биологију; кабинет за физику и хемију; кабинет за информатику и рачунарство (медијатека); кабинет за географију и историју; кабинет за математику; кабинет за српски језик; кабинет за стране језике; кабинет за музичку културу; кабинет за техничко и информатичко образовање и ликовну културу).
Остали простор чине: четири канцеларије; простор за продужени боравак и школска библиотека чији се књижни фонд стално увећава и у сваком тренутку омогућава ученицима да дођу до потребне лектире или литературе. Отворени школски простор обухвата школско двориште и терен за мали фудбал.
У школи раде и бројне секције (новинарска, драмска, хор и оркестар, рецитаторска, спортска...).